Влада Италије забрањен ЦхатГПТ, четбот са вештачком интелигенцијом који је развио ОпенАИ, наводећи да му недостаје систем провере старости и да прикупљање и обрада корисничких података крши законе о приватности земље.
У одлуци, коју је издало италијанско тело за заштиту података, наводи се да корисници ЦхатГПТ-а не добијају никакве информације о прикупљању и коришћењу њихових података и да не постоји „правно оправдање“ за прикупљање података за које се каже да се користе за обуку ЦхатГПТ. Такође се каже да је тестирање показало да информације које је пружио ЦхатГПТ „не одговарају увек чињеничним околностима“ – да је тачно да су чет-ботови склони обмани, и да иако услови услуге ограничавају њихову употребу на особе старије од 13 година, постоји не постоји систем провере старости.
Регулатор је такође приметио „провалу података“ која се догодила 20. марта, за коју је рекао да је утицала на „корисничке разговоре и информације о плаћању претплатника“. ОпенАИ препознао проблем 24. марта, рекавши да је систем одвео ван мреже „због грешке у библиотеци отвореног кода која је омогућила неким корисницима да виде наслове из историје ћаскања другог активног корисника“.
„Такође је могуће да је прва порука новоствореног разговора била видљива у нечијој историји ћаскања ако су оба корисника била активна отприлике у исто време“, рекао је ОпенАИ.
Италија је прва земља на Западу која је забранила ЦхатГПТ, иако, као што је наведено ББЦ, већ је блокиран у другим земљама, укључујући Кину, Русију, Иран и Северну Кореју. Италија може имати неке од истих разлога за блокирање као и ове земље, јер тренутно њоме управља коалиција десних и крајње десних странака – оних које би могле да се противе јавном приступу неким „чињеничним“ подацима који их стављају у неласкаво светло. Италија није усамљена у својој забринутости због брзог раста ЦхатГПТ-а и других АИ апликација.
Недавно је објављен панел стручњака за вештачку интелигенцију, лидера у индустрији и Елона Маска отворено писмо, позивајући на шестомесечну паузу у обуци АИ моћнијих од ГПТ-4, што је у неким круговима виђено као бар делимично рекламни трик. Али друге агенције предузимају конкретније кораке: Одељење за образовање града Њујорка, на пример, саопштило је у јануару да ће ограничити приступ софтверу са школских мрежа и уређаја, а Гетти Имагес је забранио преузимање и продају било каквих слика генерисаних вештачком интелигенцијом. Европска потрошачка организација такође је позвао на истрагу о технологији ЦхатГПТ, а Ирска комисија за заштиту података рекла је Би-Би-Сију да контактира италијанско регулаторно тело за више информација о разлозима забране, вероватно да би развила сопствену политику и ограничења.
Али упркос очигледној (и разумљивој) нервози око експлозије АИ и њеног потенцијала да изазове пустош на све врсте непредвидивих начина, не изгледа да ће то успорити развој софтвера, барем у кратком року. У јануару је Мицрософт најавио планове да уложи 10 милијарди долара у отворену вештачку интелигенцију, а Гугл је у фебруару најавио сопствени цхатбот сличан ЦхатГПТ-у под називом Бард. Регулација је апсолутно неопходна, и скоро сигурно ће бити уведене даље забране, али развој вештачке интелигенције, у добру и злу, остаје.
Препоручени: Упите за ЦхатГПТ: савети за боље резултате
